Sticky: Vrnjački Karneval

vrnjacki karneval

Istorija karnevala

Ljudi širom sveta oduševljavaju se karnevalima. Od jednog takvog, Rio de Žaneiro je uspeo da stvori karakteristični zaštitni znak, a Venecijanski karneval pod maskama bio je i ostao  inspiracija najrazličitijih vrsta umetnosti.  Istorijsko nasleđe karnevala, seže daleko u prošlost kada su se još u Staroj Grčkoj organizovala slavlja u čast boga vina Dionisa. I u Starom Rimu, voleli su da priređuju veličanstvene ulične svečanosti pod imenom Saturnalije. Prelaskom u srednji vek, karakter preteče današnjih karnevala  postao je hrišćanski i to pre svega katolički, nakon rascepa crkve 1054. godine. Tada su se ustalila i neka glavna obeležja karnevalskih festivala, koja su se zadržala i do danas. Karneval je doba proslave i najčešće prethodi uskršnjem postu.  S obzirom na to da vreme posta služi kako bi vernici odali poštovanje Isusovim mukama, u tom periodu uzdržavaju se od  javnih veselja i konzumiranja mesa. Stoga karneval pretstavlja poslednju priliku za različite tipove zadovoljstva, kojih se narod mora uzdržavati dok se post ne završi.  Sve u svemu, od svog nastanka karnevali su imali religijski karakter, bilo da su se održavali u srednjem ili starom veku. Danas, u Srbiji tradicionalnom karnevalu je  najsličniji narodni običaj po imenu poklade.

povorka

Reč karneval je italijanskog porekla i nastala je od kombinacije dve reči: carne i vale što u prevodi znači “zbogom meso“.  Italija je takođe jezgro iz kojeg je potekao karneval u svom današnjem obliku. Tokom srednjeg veka, iz Italije, karnevalske povorke crtale su svoj put do Španije, Portugala i Francuske, odakle su se iz prve dve države proširile na Latinsku, a iz Francuske na Severnu Ameriku.

karneval u vrnjackoj banji

Oduvek, ljudi su voleli slavlja. Maskirani izvođači, muzika, hrana i piće, predstave, ples sve to i mnogo više od toga podrazumeva karneval, koji vijuga ulicama grada domaćina i mami stanovnike na ulice i prozore, mami osmehe i zaboravljanje na probleme, nudi magiju koju ljudi vekovima već iz godine u godinu oživljavaju.

najveca srpska manifestacija karneval vrnjacka banja

Da bi ste posetili jednu ovakvu manifestaciju, ipak, nije potrebno otići čak do Brazila, bar ne dok ne posetite najveći karneval jugoistočne Evrope: Vrnjački karneval.

Istorija Vrnjačkog karnevala

vrnjacka-banja

Od momenta kada je u Vrnjcima stvorena moderna banja 1868. godine njen duh bio je protkan ljubavlju prema maskenbalima, balovima i kermesima. Kermesi su deo osmanske tradicije – festivali dobrih dela, koji se ogledaju u okupljanju naroda na ulicama, gde se trguje najrazličitijim rukotvorinama, priređuju različite vrste zabava, a sva zarada od kermesa kasnije biva poklonjena materijalno  najugroženijim pripadnicima zajednice.  Otuda iz osmanskog perioda biva nasleđen naziv kermes za ulična slavlja i fešte na kojim se učesnici nadmeću u maštovitosti i talentu. Kermesi održavani u Vrnjačkoj Banji, podrazumevali su dane i noći, kada se u njoj okuplja stanovništvo celog kraja. Bogata trpeza, balovi, muzika, maskenbali, ulice osvetljene ukrasnim lampionima, pevači i  slikari, pesnici i glumci, slikali su veličanstvenim bojama ulice Vrnjačke banje, njen vazduh su ispunjavali čudesnim melodijama i na neko vreme celu Vrnjačku Banju pretvarali u pozornicu čarobnih noći, vatrometa i šarenih dana.

Uz svoje uspone i padove, karnevalski duh Vrnjačke Banje kolebao se između pokušaja i neuspeha tokom 20. veka, ali iako nisu imali puno sreće žitelji najposećenije banje Srbije nisu odustajali od toga da magiju koju su pamtili ožive i podele sa drugima.

Sredinom tog veka maskembali su pored kermesa, bili najposećenija manifestacija Vrnjačke Banje. Organizovani su u hotelima „Sloboda“, „Zvezda“, „ROPS“, kao i u kafani „Lipa“, a ceo događaj je bio posebno začinjen biranjem najlepše maske. Stari Vrnjčani tvrde da je kada je 20. vek zašao u svoju šestu deceniju, ova banja postala karnevalski grad.  Čuvajući u svojoj tradiciji magiju kermesa, balova i maskembala, Vrnjčani su se dosetili da organizuju karneval, koji bi po svom sadržaju objedinjavao gore navedene svečanosti i manifestacije. Organizovano je nekoliko karnevala u ovom cilju, ali bilo da odabir trenutka nije bio pravi, bilo da su neke druge okolnosti stajale na putu uspehu, čarobni karnevalski duh nije naišao na dovoljni odziv, pa su karnevali utihnuli, čekajući.

Jednom karnevalski grad – uvek karnevalski grad

karneval

Neko bi se pitao zašto nisu odustali. Zašto nisu zaboravili na karnevale. Više od jednog veka ideja karnevala, rasla je i sazrevala u Vrnjačkoj Banji,  propadala i ponovo se javljala, iznova propadala.  Nekolicina ipak  sećala se toliko puta pomenute magije, a mladi naraštaji slušali su o njoj.  Prošao je 20  – i vek, počeo je 21. , a svet računara i raznih vrsta tehnoloških čudesa mogao se učiniti negostoljubivim za običaje i dugačke ulične povorke starih karnevala.  Svetski poznati karnevali druga su priča, jer njihova duga tradicija stvorila je brend koji je nekad značajniji i od samog događaja, ali u svetu punom svega, teško je izboriti se za uspeh, ako ste na samom početku.

U Vrnjačkoj Banji, nisu se puno obazirali na poteškoće. Poput feniksa više puta vaskrsavana ideja karnevala, ponovo je raširila svoja šarena krila i 2005. godine, Turističko sportski centar „Vrnjačka Banja“, osniva i organizuje prvi Međunarodni vrnjački karneval, održan u periodu  od 12.07 do 17.07. 2005. godine. Vreme održavanja karnevala izabrano je na osnovu činjenice, da je prva turistička organizacija na Balkanu bila upravo iz Vrnjačke Banje, a nosila je naziv „Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo vruće vode u Vrnjcima“.  Ova organizacija osnovana je 14. jula, zbog čega je karneval osnovan 2005. godine svoj program organizovao u nedelji oko ovog datuma. Ovaj prvi međunarodni festival u Vrnjačkoj Banji može se pohvaliti programom koji je obuhvatao preko 40 zabavnih, kulturnih, i sportskih manifestacija i svakako neizostavnim činiocem svakog karnevala – karnevalskom povorkom. Velika Međunarodna karnevalska povorka, te 2005, godine bila je sastavljena od 34 karnevalske grupe, kako iz Srbije tako i iz drugih zemalja. Telo ove povorke činilo je 1.500 učesnika, koji su u najrazličitijim nošnjama i bojama, uz zvuke muzike prošetali ulicama Vrnjačke Banje.

Ispostavilo se da je jedan karneval bio dovoljan. Da li zato što je od samog nastanka Vrnjačka Banja bila predodređena da postane domaćin velikog, pomeznog karnevala ili zato što je sve bilo perfektno organizovano, a možda i zbog oba, ali već sledeće godine Vrnjački karneval postao je član Federacije evropskih karnevalskih gradova (FECC), a na četvrtom održanom karnevalu 2008. godine velika karnevalska povorka brojala je umesto 1.500, preko 3.000 učesnika.

Ove godine održava se sedmi  Međunarodni karneval u Vrnjačkoj Banji. Još od prvog organizovanog,  svake godine oko 300.000 turista poseti  Vrnjački karneval, a Vrnjačka Banja uspela je u svom snu da bude domaćin velikom čarobnom karnevalu, koji će okupljati ljude kako iz Srbije tako i iz inostranstva.  U maju 2011. Godine, ona je imala čast da u njoj bude održan  31. Kongres FECC-a, koji je posetilo ukupno 53 evropske zemlje, 127 evropskih gradova, a kongres je brojao preko 200 učesnika.

Trud ovoga puta nije prošao nezapažen ni u Srbiji, ni van nje. Duh karnevala utkan je u srž Vrnjačke Banje i kvalitet je konačno prepoznat i prihvaćen. U Vrnjačkoj Banji danas raste jedinstveni brend u Srbiji, koji su ljudi spremni da podrže i unapređuju.  Turistička organizacija Srbije, Vrnjački karneval proglasila je najboljom turističkom manifestacijom u Srbiji i dodelila mu prestižno priznanje „Turistički cvet“. Iako najmlađi, po broju posetilaca i kvalitetu zabave, Vrnjački karneval danas je svrstan među tri najbolje manifestacije Srbije ovog tipa : sabor trubača u Guči i festival „Exit“. Sve ovo uslovilo je i to da se Vrnjčki karneval nađe u kalendaru karnevala celog sveta i u njemu dobije značajno mesto.

Boje i zvuci Vrnjačkog karnevala

slika karneval

U danima koji prethode karnevalu, atmosfera u Vrnjačkoj Banji je napeta od silnog iščekivanja. U banju pristižu izvođači iz sveta iz zemlje, podižu se bine i neophodne konstrukcije. Dolaze turisti, spremni za početak i sve je tako živo, kao da je karneval već u toku. Postavljaju se ukrasi koji noću čudesno svetle i glavna tema svih razgovora su dani koji predstoje.

Dana otvaranja karnevala, već oko podneva ljudi izlaze na ulice, kako bi videli  prvu karnevalsku tačku, uvod u predstojeće svečano otvaranje karnevala, koje će se odigrati iste večeri. Od tog momenta koncerti i različite igre, počinju da se neprestano smenjuju, a dani i noći koji slede bivaju ispunjeni karnevalskim duhom. Vrnjačka Banja tada postaje prestonica boja, igre, muzike i dobre zabave. Muzičke, pozorišne  i stand up comedy  grupe, zabavljaju prisutne svojim karnevalskim programom, koji traje do duboko u noć.

Kada je karneval već otpočeo, sledeća tačka koju svi sa žudnjom očekuju je svakako Velika međunarodna karnevalska povorka. Ogromni maskembal, koji će proći promenadom Vrnjačke Banje je srž cele manifestacije, jezgro koje u sebi objedinjuje ceo smisao karnevala i svakako njegov  najlepši događaj. Velika povorka tradicionalno kreće već pomenutog 14. jula, a u njoj gosti Vrnjačke Banje mogu videti najrazličitije tematske grupe. Vitezovi će demonstrirati svoje umeće mačevanja, musketari dočarati duh nekadašnje Francuske, američka kolonijalna vojska ispaliće po koje đule iz ponekog topa, afrička plemena predstaviće divlji ples najstarijeg kontinenta, vile će lepršati svojim prozračnim krilima, mažuretkinje opčinjavati spretnošću, vatrene samba plesačice dočarati umetnost kombinovanja igre i vatre, klovnovi će bivati smešni, baš kao i dvorske lude, kauboji i indijanci ućiće u tradicionalni okršaj, trubaduri će svirati svoju zavodljivu melodiju, princeze će bivati lepe. U jednom momentu mislićete da ste se zadesili u sred Njujorka 30 – tih godina 20. veka, dok vas drugi može odvesti  pravo na gusarski brod, jednostavno pravila ne postoje, kao što se čini da ne postoje ni granice mašte.

Sigurno je  da tokom trajanja karnevala u Vrnjačkoj Banji za svakoga ima po nešto. Od folklornih tački do kabarea, preko izložbi fotografija i cveća, karnevala kućnih kljubimaca, do sportskih takmičenja. Plesne grupe iz Brazila, takođe su učesnici karnevala, obučene u svoje karakteristične bogato ukrašene trikoe, sa sjajnim, ekstravagantnim perjanicama.

Od poznatih muzičkih izvođača,  do sada, su na Vrnjačkom karnevalu nastupali  HARI MATA HARI, CRVENA JABUKA, PENTHOUSE BAND, KAKTUS BAND, BLAŽA I KLJUNOVI, IVAN GAVRILOVIĆ, SANTOS BROTHERS, GARAVI SOKAK, APSOLUTNO ROMANTIČNO, KERBER, BILJA KRSTIĆ, GOCA TRŽAN i mnogi drugi.

Uopšte kada je muzika u pitanju, gosti mogu uživati u velikom broju koncerata i muzičkih dešavanja, a muzički žanrovi idu iz krajnosti u krajnost kako bi zadovoljili svačiji ukus. Tako poklonici klasične muzike neće ostati uskraćeni za virtuozna klavirska izvođenja, ali će se dobro zabaviti i ljubitelji  Hip- Hopa, roka, popa,  džeza, kao i poklonici narodne muzike. Tokom karnevalskih večeri muzički program najčešće je prepušten DJ-evima koji za posetioce biraju dobru muziku.

U okviru karnevalskog programa zanimljiv je i moravski spust, koji podrazumeva spuštanje Zapadnom Moravom do Vrnjačke Banje. Ovaj spust se izvodi improvizovanim plovilima, pa vas  maštoviti Eko klub Vrba, koji je zadužen za ovu avanturu, može iznenaditi čamcima napravljenim od plastičnih flaša i drugim zanimljivim konstrukcijama. Moravski spust  idealan je provod za zaljubljenike u dobru hranu i prirodu.

Karnevalski dani ispunjeni su i brojnim sportskim, ali i neuobičajenim takmičenjima. Tako posetioci Vrnjačkog karnevala mogu učestvovati u ili posmatrati karnevalsku trku konobara, trku na štiklama, karnevalsku trku rolerima i biciklama, a tu su i ulični fudbal, žonglersko veče, košarkaška maskarada  i još mnogo toga.

Karneval i najmlađi

dece na karnevalu

Deca nisu samo posmatrači, već i aktivni učesnici karnevalskih dana. Program karnevala obiluje mnoštvom dečijih tačaka uključujući horove, pozorišne predstave, dečiji maskembal i takmičenja za decu. Takođe mališani imaju priliku da učestvuju u dečijoj karnevalskoj povorci, gde maskirani u najraznovrsnija bića kako iz mašte, tako i iz istorije, paradiraju promenadom Vrnjačke Banje.

Poslednji dan karnevala, obeležava se svečanim spuštanjem karnevalske zavese i  velikim vatrometom, koji  raznovrsnim oblicima i bojama osvetli  noćno nebo iznad Vrnjačke Banje.

Bogat karnevalski program prilagođen je svačijem ukusu i svim uzrastima. I za najstarije i za najmlađe i za sportiste i za umetnike i za odmor i za akciju, Vrnjački karneval ispunio je očekivanja i svakako postao manifestacija sa najbogatijim programom u Srbiji. U srcu Srbije, oživele su vekovima stare slike i ponovo se rodio zaboravljeni duh karnevala, nudeći osmeh i zaborav za sve probleme. I za kraj, priču o najvećem karnevalu Srbije, možda bi trebalo završiti stihom iz zvanične karnevalske pesme : „karneval je, možeš svašta“ :)